HR - Ljudski Resursi - Srbija

Radnici hrle u Beograd

Najveće kretanje radne snage u Srbiji je ka Beogradu, koji svake godine dobije 15.000 do 20.000 novih stanovnika, navode stručnjaci. Međutim, i nezaposleni Beograđani uglavnom bi pristali na selidbu zbog radnog mesta.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, 20 do 30 odsto zaposlenih radi van mesta prebivališta. Ipak, najveći broj njih uglavnom radi u obližnjim opštinama, što ne predstavlja veliku mobilnost radne snage.

Najveće kretanje radne snage u Srbiji je ka Beogradu, koji svake godine dobije 15.000 do 20.000 novih stanovnika, navode stručnjaci. Međutim, i nezaposleni Beograđani, uglavnom bi pristali na selidbu zbog radnog mesta.

Migracije radne snage u Srbiji uglavnom su na međuopštinskom nivou, dok su one međuregionalne retkost, navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

"Ako pričamo o samoj selidbi, postoje sporadični slučajevi, pa imamo profesora muzike koji je otišao da radi u Somboru, pedagoga takođe u Somboru. Građani Pančeva gravitiraju uglavnom ka Beogradu", kaže Zorica Maksimović iz Nacionalne službe za zapošljavanje u Pančevu.

Zarada ne pokriva preseljenje

Finansijski momenat je nešto što ih sprečava da se odvoje od kuće, jer, kako kaže Maksimovićeva, zarada koju dobijaju teško da može da pokrije mogućnost preseljenja.

Dragan Đukić iz Nacionalne službe za zapošljavanje Beograda kaže da ima slučajeva da inženjeri prehrambene tehnologije koji nisu mogli da nađu posao u Beogradu idu u manja mesta u Vojvodini da rade.

"Takođe imali smo situaciju da defektolog iz Niša ode u Pirot da radi, a stomatolog iz Niša je, uz naše posredovanje, otišao u Novi Sad", rekao je Đukić.

Stručnjaci navode primer Amerike, gde je radno mesto u drugom gradu, pa i državi, gotovo uobičajena stvar, dok je u Evropskoj uniji ta praksa ređa. Bez obzira na ulaganja u ravnomerni regionalni razvoj, kretanja ka većim centrima prirodna su stvar skoro svuda u svetu, navode stručnjaci.

"Kada je u pitanju prelazak iz gradova slične veličine, sa statusom grada, da neko ode iz Čačka u Zaječar, može biti motivisano ženidbom ili udajom, što je retko ili ako je neko u javnoj službi ili u vojsci, to se dešava", kaže ekonomista Goran Nikolić.

Prema njegovim rečima, u svetu je neuobičajeno da se iz grada slične veličine ide u drugi grad i u pitanju su neki čudni životni slučajevi. U ovom trenutku na birou je oko 8.000 nezaposlenih koji su se izjasnili da bi sigurno promenili prebivalište.